Doris Dragovic, Ni riči (Ja vjerujem)
Kad se svo to vrime istopi, ka i hostija pod jezikon
kad mi samo ura ostane, pomirena bit ću sa sobon
prvi koraci su najteži, posli idu sami od sebe... Več
s kamenjen i cvićen isto je, naučiš se hodat s oboje
Ni riči nikome ne dugujen
i u svit čista srca putujen
i na kraju sve to šta nam ostane
su lipe godine...
Ni riči nikome ne dugujem
i mirna svaku uru svetkujem
sada znam da sve šta triba samo je
gutljaj duše i kap vode
razumin sve,al ne razumin ljude
Prvi koraci su najteži, posli idu sami od sebe
s kamenjen i cvićen isto je, naučiš se hodat s oboje
Ni riči nikome ne dugujen
i u svit čista srca putujen
i na kraju sve to šta nam ostane
su lipe godine...
Ni riči nikome ne dugujen
i mirna svaku uru svetkujen
sada znan da sve šta triba samo je
gutljaj duše i kap vode
razumin sve,al ne razumin ljude
