Tako ponekad, eto, setim se
Pomislim mozda proslost sveti se
Uglavnom, dodje mi da pobegnem
i ostavim sve zauvek
Ali kad krenem da se pakujem
u kofer sucajno te spakujem
Kud god da krenem ides sa mnom
ti me nikad nisi pitala
da l' smes da ides, da l' mi trebas
Ja kad te trebam ti me nemas
a ja te nemam samo onda, samo onda kada trebas mi...
Pogled s terase nije privlacan
i dan je vise nego obican
Pozelim opet da te zovem
necu, ali cekam..javi se...
i onda zmurim, lepo vidim sve...
slusam te kako dises, smejem se
i ..... noci..miris tvoje kose na mom jastuku
Negde visoko iznad neba
letimo, dobar san nam treba
i necu da te spustim, ne treba mi vise tlo pod nogama
Dok nebo menja boje ja se ne brinem za to
hrabar sam i umoran, korak mi je spor
Kroz maglu kad se spusti mrak, prepoznajem tvoj dah
(preko) vode krisom svetli znak k'o nagrada za strah...
Mozes da zaspis kad god pozelis
i u snu pricas sve sto pomislis
Roletne spustene su spas za nas, jer teraju dan s prozora
Sat kuca, ali vreme stalo je
Koliko god da prodje malo je
Telefon cuti ceo dan, niko nam stvarno nije potreban
Zar stvarno moram da se probudim?
Sanjam jer necu da te izgubim
Budim se slomljen kao vrba posle talasa i vetrova
Kad padne noc nebo se otvara
Hiljadu zvezda mene posmatra
Kroz suze gledam, ali ne dam da mi vide oci
krijem se...
Nebo je isto kud god pobegnes
Mesec je jedan, ali svuda je
I svetli isto iznad krova, iznad groba
nikad ne bira...
Kad nebo pocne da se poradja
krvari iznad crnog predgradja
Dodji na Dunav da me trazis
negde mora da me izbaci...
Dok nebo menja boje ja se ne brinem za to
hrabar sam i umoran, korak mi je spor
kroz maglu kad se spusti mrak, prepoznajem tvoj dah
(preko) vode krisom svetli znak k'o nagrada za strah...
